Prema informacijama do kojih je Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) došao istraživanjem, iz budžeta Republike Srbije u periodu od januara 2016. do 12. septembra 2019. godine izdvojeno je više od 1,3 milijarde dinara za potrebe marketinga, oglašavanja i štampanja. Koristi su imali oni bliski vlastima, od tabloida pa nadalje, ali i oni koji su u javnosti predstavljeni kao opozicija režimu.
Među agencijama koja je prihodovala najviše u navedenom periodu je Nova Communications doo čija je vlasnica od 6. septembra 2017. godine Jasmina Stojanov, bivša šefica pres službe u kabinetu nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Pre nje, ovo se preduzeće nalazilo u vlasništvu Nebojše Krstića, bivšeg Tadićevog savetnika i bivšeg člana Upravnog odbora RTS-a, a donedavno poznatog i kao „@Krle22“ na Tviteru, gde se pod tim nadimkom pojavljivao kao „influenser“ aktuelne vlasti.
Preduzeće u vlasništvu Jasmine Stojanov prihodovalo je ukupno 81 milion dinara bez PDV-a, i to iz svega dve javne nabavke. U jednoj, za uslugu oglašavanja u sredstvima javnog informisanja Gradska uprava grada Beograda je dodelila firmi Nova Communications 75 miliona dinara bez PDV-a, dok je u drugoj nabavci agencija dobila šest miliona dinara bez PDV-a od Javnog preduzeća Službeni glasnik.
Na sajtu firme Nova Communications, međutim, vidi se da su među klijentima takođe i Telekom Srbija, Državna lutrija Srbije, Privredna komora Srbije, Aerodrom Nikola Tesla, Agencija za bezbednost saobraćaja, Skijališta Srbije i mnoge poznate privatne kompanije.
Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija (TS) Nemanja Nenadić rekao je za VOICE da postoji veliki prostor da se kroz ovakvu vrstu nabavki „izvlači novac iz budžeta” državnih i pokrajinskih organa, kao i lokalnih samouprava, a naročito preduzeća koja su u njihovom vlasništvu. “Naime, ova vrsta troškova nije ni na koji način ograničena, ni po vrednosti, ni po potrebama koje bi trebalo da se zadovolje”, rekao je Nenadić.
Objašnjavajući problematiku, on je naveo da postoje neke situacije kada je oglašavanje obavezno i kada organi i preduzeća moraju da objave neki oglas u najmanje jednom listu ili na drugi propisani način. Međutim, dodao je, van toga što je zakonska obaveza, takođe postoji mogućnost da se oni oglašavaju shodno sopstvenoj proceni potreba i da – na primer sprovode – medijske kampanje o pojedinim pitanjima i slično. “To mogu nesmetano da čine, dok god imaju odobrena sredstva na budžetskim stavkama namenjenim za oglašavanje”, rekao je Nenadić.
Za Nenadića je frapantno da su svi ovi problemi poznati odavno, a da još uvek postoje. “Ako ne pre, a onda iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011, da je njihovo rešavanje bilo deo prioriteta kada je aktuelna politička garnitura došla na vlast, ali da ništa nije učinjeno u vezi sa tim”.
U vrhu onih koji su najviše prihodovali iz budžeta Republike Srbije nalazi se i Medijska mreža doo, koja je između ostalog i izdavač lista Srpski telegraf. Ovo preduzeće prihodovalo je više od 43 miliona dinara bez PDV-a na javnim nabavkama dobijenim kod AD Aerodrom Nikola Tesla, Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Državne lutrije Srbije, Elektroprivrede Srbije, Turističke organizacije Srbije i drugih. Medijska mreža osnovana je 2016. godine i za veoma kratak period je počela da ostvaruje prihod na osnovu javnih nabavki dobijenih iz budžeta Republike Srbije. Pored uspeha na javnim nabavkama, ovo preduzeće i medij čiji je izdavač prihodovali su i na konkursima kod jedinica lokalnih samouprava, i to u iznosu od 7,4 miliona dinara. Prema izveštajima Saveta za štampu, Srpski telegraf je jedan od medija koji u velikom broju slučajeva krši novinarski Kodeks. Tako je ovaj medij u 2016. godini prekršio Kodeks u 1320 slučajeva, u 2017. godini Savet za štampu navodi da je ovaj list gotovo svakog dana u posmatranom periodu bio rekorder po kršenju novinarskog kodeksa, dok je u 2018. godini prekršio Kodeks samo u naslovima u 769 slučajeva.
Tamara Skrozza, predstavnica NUNS-a u Komisiji za žalbe, podsetila je da su etički kodeks novinara – kao i Komisija – samoregulatorni elementi i da se nepostojanje zakonske obaveze da se poštuju preporuke vrlo često koristi kao argument vlasti. “Međutim, ono što je evidentno jeste da svi tabloidi krše niz zakona pa i sam Ustav, kroz svoje izveštavanje u kojem krše ljudska prava”, dodala je ona. Skrozza je navela i da time što država sponzoriše one koji krše zakone direktno promoviše takvo ponašanje. “I videli smo da se nijedno telo – od nadležnog ministarstva, do tužioca – nije samo od sebe bavilo tim kršenjem zakona”, navela je Tamara Skrozza.
Za Nemanju Nenadića, u nekim situacijama je moguće povući paralele između uređivačke politike medija koji su finansirani od strane organa vlasti kroz oglašavanje, a nekada ne. “Vrlo je verovatno da se deo finansiranja medija kroz oglašavanje odnosi na plaćanje političke podrške nosiocima vlasti, a deo na kupovinu zaštite pojedinih funkcionera od negativnog izveštavanja onih medija koji nisu pod punom kontrolom vlasti”, rekao je on.
Block&Roll rekorder u prihodima
Najviše sredstava je prihodovala marketinška agencija Block&Roll u vlasništvu Aleksandre Bošnjaković. Ova agencija je na tenderima dobila ukupno 95,5 miliona dinara bez PDV-a, od čega više od trećine sredstava, odnosno 34,2 miliona dinara od Agencije za bezbednost saobraćaja Beograd. Sem što se agencija spominje u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije kao jedan od zakupaca vila DIPOS-a, o Block&Roll-u se u široj javnosti malo zna.
Pored Medijske mreže, u grupi pravnih lica koji su izdavači medija koji su kršili novinarski Kodeks, a da su imali uspeha u obezbeđivanju sredstava iz budžeta Srbije su i Ringier Axel Springer, Dnevne novine Alo, NID Kompanija Novosti i Insajder Tim doo, koji je izzdavač tabloida Informer.
Izdavač dnevnih novina Blic ostvario je prihod od ukupno 17,9 miliona dinara po osnovu javnih nabavki, Dnevne novine Alo iznos od 14,6 miliona, Novosti 11,2 miliona dinara, a Insajder Tim doo 9,6 miliona dinara. Dnevne novine Alo, Informer i Novosti su takođe imali uspeha i na lokalnim konkursima, te su ostvarili prihod i po ovom osnovu. Alo u iznosu od 400.000 dinara, Novosti 4,5 miliona, a Informer 2,3 miliona. Dakle, mediji koji gotovo svakodnevno krše kodeks, što podrazumeva i dezinformisanje građana, targetiranje ljudi i neistinito izveštavanje, u posmatranom periodu dobili su više od 110,9 miliona dinara. Podsetimo da je VOICE ranije pisao da su za isti posmatrani period mediji civilnog društva dobili više od 96,5 miliona dinara.
Istraživanje VOICE-a je otkrilo još jednu agenciju koja je dobila značajna sredstva. Kreativa unlimited doo prihodovala je 70, 7 miliona dinara, takođe iz svega dve javne nabavke i to obe sprovedene od strane Građevinske direkcije Srbije. Ovo preduzeće je u 2016.godini potpisalo ugovor u vrednosti od 17,9 miliona dinara za usluge oglašavanja i marketinga, a u 2017. godini na ime izrade reklamne kampanje za prodaju nepokretnosti Građevinske direkcije Srbije 52, 8 miliona dinara bez PDV-a, odnosno 63,3 miliona sa PDV-om. Na sajtu ove agencije se među klijentima nalazi i Beogradski sajam knjiga, ali i mnoge privatne kompanije.
U jednoj od retkih izjava, vlasnica ove agencije, Ninoslava Martinović, rekla je da su za dodatno usavršavanje u digitalnom marketingu agenciji pomogli eksperti iz Velike Britanije i Izraela, kroz direktnu podršku Evropske banke za obnovu i razvoj.
I United Media među PR „dobitnicima“
Među podacima do kojih je došao VOICE zanimljiv je i taj da je među najvećim ostvarenim prihodima i agencija povezana sa United Media i Draganom Šolakom.
Preduzeće Media point doo koje je u vlasništvu United Media S.á.r.l. od 16. novembra prošle godine prihodovalo je 68,1 milion dinara bez PDV-a od javnih nabavki, od čega 63 miliona od Javnog preduzeća Pošta Srbije.
Kako se navodi u Rešenju Komisije za zaštitu konkurencije, United Media je pod krajnjom kontrolom fondova kojima upravljaju društva povezana sa društvom KKR & Co. L.P. (KKR), partnerstvom osnovanim u Delaveru. KKR u svetu ima veliki broj zavisnih društava koja su pod njegovom krajnjom kontrolom, i koja čine KKR grupu. United Media je deo uže grupacije u okviru KKR-a, i ta zavisna društva čine United grupu. United Media, pored Media Point i Direct Media, ima krajnju kontrolu i u Pink BH i Pink MNE. Prema centralnom registru stvarnih vlasnika Agecije za privredne registre, Dragan Šolak ima udeo u ovom pravnom licu u iznosu od 34,33 odsto.
Dragan Šolak, iako se veoma retko pojavljuje u javnosti, često se pominje u medijima, i to zbog optužbi koje na njegov račun izgovaraju najviši predstavnici vlasti, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Šolakovo ime se tako najčešće navodi u spisku „tajkuna“, odmah do opozicionog lidera Dragana Đilasa, sa kojim ga često dovode u vezu.
Preduzeće Media point, prema podacima iz APR-a, osnovano je 2009. godine, direktor ove kompanije do 2013. godine bio je Slobodan Nikčević, koji je zaposlen u Direct Media, kompaniji koja je do 2014. godine bila u vlasništvu Dragana Đilasa.
Upitan šta nam govori činjenica da je većina marketinških agencija povezana na neki način sa političarima, Nemanja Nenadić rekao je da je ta pojava bila dobro poznata i pre 2012, a da se potom nastavila.
„Verovatno je ta stvar u vezi sa činjenicom da većina medija i inače prodaje svoj oglasni prostor preko posredničkih agencija, a ne direktno klijentima“, objasnio je on.
Transparentnost Srbija je, prema njegovim rečima, tražila da se ovo pitanje uredi kroz donošenje posebnog zakona koji bi uredio oglašavanje i sponzorstva javnog sektora. Ta regulativa, kako je objasnio, trebalo bi da ograniči situacije u kojima je oglašavanje uopšte dopušteno i da predvidi odgovarajuće kriterijume za odabir medija gde će biti vršeno oglašavanje.
„Na primer, nema logike da najniža ponuđena cena bude glavni kriterijum, već bi trebalo birati prema publici do koje taj medij dopire“, zaključio je Nenadić.
Ekipa VOICE (naslovna fotografija: Pixabay)
